Organizam osoba koje boluju od šećerne bolesti (dijabetesa) ne može adekvatno da koristi i skladišti šećer (glukozu). Rezultat toga je povišen nivo šećera u krvi. Kad šećer u krvi postane previsok može da dovede do oštećenja strukura oka, pre svega krvnih sudova mrežnjače. Ova oštećenja dovode do nastanka dijabetesne retinopatije.Što neko duže boluje od šećerne bolesti veća je verovatnoća da dođe do nastanka dijabetesne retinopatije.

Simptomi dijabetesne retinopatije:

Kao što je već rečeno u ranim stadijumima dijabetesne retinopatije ne moraju da budu prisutni nikakvi simptomi i promene u kvalitetu vida, ali u kasnijim stadijumima oštećenja na očnom dnu mogu da dovedu do značajnog gubitka vida.

Novonastale deformacije posmatranih objekata, smanjenje vidne oštrine, otežano čitanje i rad na blizinu  mogu da ukažu na moguća oštećenja u žutoj mrlji (makuli) i moguće postojanje edema makule kod dijabetesne retinopatije.

Pojava ispada u vidnom polju, u vidu crnih mrlja,”letećih mušica’’ i sličnih tegoba može da ukaže na postojanje krvarenja na očnom dnu i u staklastom telu.

Još jedan simptom koji može da se javi su dvoslike. To je posledica oštećenja nerava koji inervišu očne mišiće. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma obavezno posetite oftalmologa kako bi bio urađen pregled očnog dna.

Komplikacije dijabetesne retinopatije uključuju krvarenja u mrežnjači i staklastom telu, formiranje fibrovaskularnih membrana na mrežnjači koje mogu da dovedu do ablacije mrežnjače, nastanak katarakte i pojavu glaukoma.

Faktori rizika dijabetesne retinopatije su: genetska predispozicija, trajanje dijabetesa, loša metabolička kontrola, arterijska hipertenzija, nefropatija i pušenje.

Dijagnoza dijabetesne retinopatije se postavlja pregledom očnog dna i krvnih sudova mrežnjače koji se radi po širenju zenica.

Kod postojanja promena u žutoj mrlji (makuli) i postojanja edema makule može se uraditi OCT snimanje kako bi se preciznije utvrdilo stanje žute mrlje I pratio efekat terapije.

Ukoliko se sumnja na postojanje abnormalnih krvnih sudova mrežnjače i proliferativnog oblika dijabetesne retinopatije može se uraditi fluorosceinska angiografija. To je kontrastno snimanje krvnih sudova očnog dna u toku kojeg je moguće videti patološke krvne sudove.

Pored dijagnoze promena na oku jako je bitno praćenje I dobra regulacija šećera u krvi od strane endokrinologa. Najbolji pokazatelj vrednosti šećera u krvi je nivo glikoliziranog hemoglobin HgbA1c. On je pokazatelj tromesečnog nivoa šećera u krvi i samim tim je mnogo pouzdaniji pokazatelj od trenutne vrednosti šećera u krvi.

Dijabetesna retinopatija se može klasifikovati na 3 stadijuma:

1. neproliferativna dijabetesna retinopatija
2. preprolioferativna dijabetesna retinopatija
3. proliferativna dijabetesna retinopatija

Dijabetesna retinopatija je i dalje jedan od tri najčešća uzroka slepila. Nekim studijama je dokazano da se kod 95% pacijenata može izbeći slepilo uz redovne kontrolne preglede, jednom godišnje čak i ako nema nikakvih promena.