Dalekovidost ili hipermetropijа je refraktivna anomalija oka pri kojem je vid na daljinu uglavnom jasan dok predmeti koji se gledaju na blizinu su mutni i nejasni.

Osnovni uzroci nastanka dalekovidosti su da je očnа jаbučicа kraća od normalne dužine ili je rožnjača suviše zaravnjena, tako da svetlosni zraci koji ulаze u oko se neprаvilno prelamaju i ukrštaju se iza mesta najasnijeg vida, odnosno iza žute mrlje umesto tačno na njoj.

Prema tome koliko učestvuje akomodacija sočiva da bi se kompenzovala hipermetropija razlikuju se sledeći oblici:

• Totalna hipermetropija koja predstavlja stvarni stepen dalekovidosti i to bez učešća akomodacije. To se utvrđuje metodom skijaskopije pošto je je akomodacija potpuno isključena (stavljanjem kapi atropina)
• Latentna hipermetropija je onaj deo totalne hipermetropjie koji je  kompenzovan akomodacijom sočiva, ovaj deo je veći kod mladih osoba, čija je akomodaciona sposobnost veoma izražena
• Manifetsna hipermetropija je onaj deo totalne hipermetropije koji nije kompenzovan akomodacijom, ovaj deo je veći što je osoba starija.

Dalekovidost se može javiti u bilo kom životnom dobu, prisutna je na rođenju i naslednog je karatera. Od stepena dalekovidosti zavisi prisustvo simptoma i mogućnosti fokusiranja slike. Mlade osobe koje imaju srednju dalekovidost mogu uz pomoć akomodacije da fokusiraju i predmete na blizinu i da im ne trebaju za to ni sočiva ni naočare.

Velike dalekovidosti ne mogu da fokusiraju predmete na blizinu već im je neophodna korekcija u vidu naočara ili kontaktnih sočiva kako bi funkcionisali u svakodnevnom životu.

Znaci i simptomi hipermetropije su:

• Mutan vid na blizu
• Dvostruke slike predmeta u blizini
• Oči su skrenute ka unutra usled jake akomodacije i konvergencije
• Bol oko oka
• Zamor oka
• Glаvobolje i opšta slabost posle dugotrajnog rada na blizinu, kao što su čitanje, pisanje, crtanje ili rad na kompjuteru

Dijagnoza

Određivanje refrakcije subjektivnom metodom vrši se za svako oko posebno, pri čemu se trenutno neispitivano oko zakloni neprovidnim zastorom. Određivanje refrakcije objektivnom metodom vrši se skijaskopijom ili oftlmoskopiranjem očnog dna.

Lečenje

Optička korekcija hipermetropije vrši se pomoću sabirnih-konveksnih sočiva ili naočara, koja paralelne ili divergentne zrake dovode u oko kao konvergentne i na taj način omogućuju da se oni, umesto iza retine, seku na samoj retini. Prepisuju se najjača konveksna stakla da bi se na taj način savladala i latentna hipermetropija koja je bila prikrivena aktom akomodacije. Ovo je naročito važno da se učini kod mladih osoba gde je akomodacija jako razvijena.