Laboratorija

Laboratorijska dijagnostika

Naša laboratorija Vam nudi pouzdane hematološke i biohemijske analize.U našoj laboratoriji pored osnovnih hematoloških i biohemijskih analiza, radimo i hormonske analize,tumor markere,virusne markere, određivanje nivoa lekova,mikrobiološke analize, itd.

Osnovni laboratorijski pregledi uključuju:

  • • pregled krvne slike sa sedimentacijom eritrocita
  • • pregled urina
  • • standardne biohemijske analize (glukoza, urea, kreatinin, bilirubin, lipidni status, transaminaze, GGT)
  • • dodatne biohemijske analize: gvožđe, TIBC, UIBC, feritin, kreatin kinaza, alkalna fosfataza, mokraćna kiselina, ukupni proteini, elektroliti,HbA1C
  • • testove hemostaze: PT/INR, fibrinogen, vreme koagulacije
  • • hormone: štitne žlezde(T3,T4,TSH,tireoglobulin),kortizol,PTH,polne  hormone(prolaktin,estradiol,FSH,LH;progesteron,testosteron,beta HCG,Anti Milerov hormon),Anti TPO,Anti TG antitela.
  • • tumorske markere
  • • mikrobiološke analize: brisevi, urinokultura, koprokultura, itd.
  • • intolerancija na hranu
  • • brzi testovi na virusne marke(HCV, HbSAg, HIV)
  • • Helycobacter iz krvi i iz stolice

Vaše analize će biti gotove isti dan, ukoliko ih dostavite u toku dana. Ukoliko postoji potreba za hitnim analizma (KKS, urin, SE, glukoza), osoblje laboratorije će izaći u susret pacijentima, kao i hroničnim bolesnicima koji mogu dobiti analize u roku od 30 minuta po davanju uzorka.

Na vaš poziv organizujemo dolazak tehničara na kućnu adresu radi uzimanja uzoraka za laboratorijsko testiranje. 

Preporuka pacijentu koji je dobio uput za laboratorijska ispitivanja krvi:

Uputstvo za pripremu za laboratorijska ispitivanja:  Uzimanje uzorka za kompletnu krvnu sliku         ( eritrociti, leukociti, hemoglobin…) moguće je tokom celog dana, adekvatan uzorak je venska i kapilarna krv.

Pre vađenja uzorka krvi ispitanik ne sme jesti 8 do 10 sati,osim vode. Ne preporučuje se uzimanje alkohola i veća fizička aktivnost tokom 24 sata pre uzorkovanja, jer utiče na povišene vrednosti pojedinih enzima.

Za većinu biohemijskih analiza ( posebno za analizu glukoze, holesterola, triglicerida…) neophodno je uzimanje uzorka na prazan stomak 10 do 12 sati nakon poslednjeg obroka.

Uzorci za određivanje nivoa tumorskih markera, virusa i većine hormona, takođe se mogu uzimati nezavisno od vremena uzorkovanja, ali je preporučljivo ne konzumirati hranu i piće najmanje 2 do 3 sata pre vađenja krvi. Za analize prolaktin, kortizol i ACTH neophodno je mirovanje od 30 minuta pre uzorkovanja.

Za pojedine analize je izuzetno značajno vreme uzimanja uzorka ( cirkadijalni ritam), faza menstrualnog ciklusa ili nedelja trudnoće(polni i hormone štitaste žlezde), i tada je neophodna konsultacija sa izabranim lekarom pre uzorkovanja da bi se pribavio pravilan uzorak.

Za pregled urina neophodno je, neposredno nakon obavljene higijene spoljnih polnih organa, prikupiti prvi jutarnji urin (srednji mlaz-najkoncentrovaniji )u sterilnoj posudi. Vreme od poslednjeg pražnjenja bešike treba da bude najmanje 4h.

Za pacijente koji su na oralnoj antikoagulantnoj terapiji ili bilo kojoj drugoj terapiji za hronične bolesti, preporuka je vađenje krvi u jutarnjim satima, a odmah nakon uzorkovanja i uzimanje uobičajene terapije.

ZNAČAJ LABORATORIJSKE DIJAGNOSTIKE

Kada treba uraditi laboratorijski pregled?

Ukoliko pacijent nema zdravstvene tegobe, preporuka je da se krvna slika, pregled urina i osnovne biohemijske analize iz preventivnih razloga rade 2 puta godišnje. Te analize će poslužiti lekaru da prati zdravstveno stanje pacijenta.

Ukoliko pacijent ima zdravstvene tegobe, tada lekar, po potrebi, upućuje pacijenta u laboratoriju i određuje koje analize treba uraditi.

Šta podrazumeva pregled krvne slike?

Krvna slika podrazumeva određivanje broja leukocita (belih krvnih zrnaca), eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) trombocita (krvnih pločica), nivoa hemoglobina, vrednost hematokrita, i leukocitarne formule i pojedinih parametara poput MCV, MCH, MCHC. Nalazom krvne slike može se otkriti malokrvnost- anemija, poremećaji krvarenja, zapaljenski proces, i čitav niz hematoloških oboljenja.

Koje su osnovne biohemijske analize i na šta one mogu ukazati?

Sedimentacija – uglavnom se koristi pri otkrivanju i praćenju zapaljenskih procesa.Takođe, može biti povećana kod reumatskih oboljenja, anemija, malignih procesa itd.

Fibrinogen – određuje se radi otkrivanja zapaljenskih i reumatskih procesa, kao i u ispitivanju funkcije stanja jetre.

Glukoza – analizira se u cilju otkrivanja i praćenja šećerne bolesti. Osobe u čijoj familiji postoje srodnici oboleli od šećerne bolesti, spadaju u rizičnu grupu i samim tim trebalo bi češće da kontolišu nivo šećera u krvi.

Kreatinin, urea i mokraćna kiselina – određuje se radi otkrivanja i praćenja bubrežnih oboljenja kao i drugih stanja organizma.

Lipidni status obuhvata: holesterol, trigliceride, frakcije holesterola (HDL i LDL) – ovi parametri daju podatak o riziku razvoja ateroskleroze sa svim posledicama na kardiovaskularni sistem. Ateroskleroza je zajednički naziv za oboljenja u kojima je arterijski zid zadebljao uz gubitak elastičnosti. Na osnovu dobijenih rezultata, pacijentu se savetuje promena navika (ishrana, pušenje, fizička aktivnost) ili upotreba odgovarajućih lekova.

Bilirubin (ukupni i direktni ), transaminaze ( AST i ALT, gama GT, alkalna fosfataza ) – služe za otkrivanje oboljenja jetre i žučnih puteva.

Kreatin kinaza (CK-NAC, kreatin kinaza MB i laktat dehidrogenaza) – određuju se kao parametri srčanih i mišićnih funkcija.

Gvožđe, TIBC i UIBC – parametri koji se koristi pri dijagnostici anemija kao i prilikom praćenja efekata odgovarajuće terapije.

Šta podrazumeva pregled urina i čemu on služi?

Rutinski pregled (urina) podrazumeva njegovu fizičko hemijsku obradu (boja, izgled, pH reakcija, specifična težina, prisustvo glukoze, proteina, acetona, bilirubina, urobilinogena i nitrita) i mikroskopski pregled sedimenta urina u kome se mogu uočiti eritrociti, leukociti, bakterije, gljivice, epitelne ćelije, sluz, kristali i druge materije. Pregled urina služi za otkrivanje oboljenja bubrega i urinarnog trakta.

Koji je značaj laboratorijskog nalaza?

Laboratorijske analize koriste lekari u svakodnevnom radu i od značaja su za:

  • • postavljanje dijagnoze
  • • procenu težine bolesti
  • • praćenje razvoja bolesti
  • • odgovor organizma na određenu terapiju

Prilikom postavljanja dijagnoze, nalaz se poredi sa referentnim vrednostima, dok se za praćenje toka bolesti kao i učinka terapije, nalazi jednog bolesnika upoređuju sa njegovim ranijim nalazima.

Posebna priprema pacijenta 

Određivanje lipidnog statusa u krvi: Ispitanik mora biti 12 sati bez hrane, a 24 sata pre vađenja krvi mora jesti laganu, nemasnu hranu (ne uzimati mleko i mlečne proizvode, pržena jela, jaja, masno meso, beli hleb, masnoće). 48 sati pre vađenja valja izbegavati svaki veći fizički napor i uzimanje alkohola.

Određivanje gvožđa u krvi: Bolesnicima na terapiji gvožđem krv se uzima 10 dana nakon peroralnih, 3 dana nakon intravenoznih i mesec dana nakon intramuskularnih preparata gvozđa. Potrebno je izbegavati sve lekove 48 sati pre uzimanja uzorka (osim onih koje je lekar odredio kao obavezne). 24 do 48 sati pre odlaska u laboratoriju ne piti sokove obogaćene vitaminima.

Preporuka za pacijente koji su na oralnoj antikoagulatnoj terapiji: Terapiju uzimati uveče (poželjno u isto vreme). Krv za analizu protrombinskog vremena vaditi u jutarnjim satima. Preporučuje se da interval između uzimanja leka i vađenja krvi za protrombinsko vreme (INR) bude 12 časova.

Hepatitis B površinski antigen (HBsAg)

Ova analiza se rutinski koristi za dijagnozu suspektne infekcije hepatitisom B, za praćenje stanja zaraženih osoba, npr. kada je infekcija sanirana ili u slučaju kada je pacijent hronični nosilac virusa. Test se, takođe koristi kao skrining na prisustvo antitela hepatitisa B u krvi i proizvodima od krvi, u svrhu prevencije prenošenja hepatitis B virusa (HBV) primaocima prilikom transfuzije.

Hepatitis C virus (HCV)

Period serokonverzije za HCV je minimum 3 meseca, a maksimum 6 meseci, mada u specifičnim slučajevima može proći i godinu dana. To znači da je potrebno da protekne najmanje 3 meseca, a poželjno je 6, od potencijalno rizičnog kontakta da bi test bio validan.

Humani imunodeficijentni virus (HIV Ag/Ab Combo)

Period serokonverzije za HIV je minimum 3 meseca, a maksimum 6 meseci, a u specifičnim slučajevima može proći i godinu dana. To znači da je potrebno da protekne najmanje 3 meseca, a poželjno je 6,od
potencijalno rizičnog kontakta da bi test bio validan.

Određivanje uzorka urina

Sakupljanje urina: Preporučeno je da se 4-8 sati pre sakupljanja uzorka ne mokri. Mokraću treba sakupiti u sterilnu posudu. Nakon jutarnje toalete, a pre doručka i drugih aktivnosti, prvi mlaz jutarnje mokraće se izmokri, a srednji sakupi u čistu posudu. Ženama se ne preporučuje analiza mokraće neposredno pre, za vreme i neposredno posle menstruacije.

Sakupljanje 24 časovne mokraće: Sakupljanje mokraće započinje drugom jutarnjom mokraćom pošto se prva izmokri u WC. Nadalje se tokom celog dana i noći mokri u posudu ili više posuda, a sledećeg jutra još doda i prva jutarnja mokraća. Posude (najprikladnije su plastične boce) moraju biti prethodno dobro oprane, a sakupljenu mokraću potrebno je čuvati na hladnom mestu. Za analizu mokraćne kiseline ili amonijaka u mokraći potrebno je od laboratorijskog osoblja zatražiti konzervans koji se sipa u posude za skupljanje mokraće. Za analizu porfirina u toku sakupljanja potrebno je mokraću zaštititi od svetla oblaganjem posuda crnim papirom ili aluminijskom folijom.

Test na okultno krvarenje – Adler Weber Uzorak za ispitivanje ne uzima se za vreme menstruacije (može se uzeti tek 3 dana posle menstrualnog perioda), niti kod pacijenata sa hemoroidima koji trenutno krvare kao i kod prisustva krvi u mokraći. Prekomerno uzimanje alkohola, aspirina i nekih drugih lekova mogu da uzrokuju gastro-intestinalnu iritaciju, što može imati kao posledicu okultno krvarenje u stolici. 48 sati pre testiranja treba prestati sa uzimanjem akohola i sa uzimanjem sledećih lekova – aspirin, lekovi iz grupe NSAIL, kortikosteroidi, obavezno uz konsultaciju sa lekarom.

Priprema pacijenta za mikrobiološka ispitivanja: 

Urinokultura

Nakon obavezne jutarnje higijene sakuplja se prvi jutarnji urin, srednji mlaz. Prvi mlaz se odbacuje, a drugi sakuplja u sterilnu bočicu za urin. Urin je poželjno doneti u laboratoriju u okviru 2 sata.

Uzimanje briseva U okviru prijemne ambulante se uzimaju brisevi nosa, grla, rana, kože, oka, a preuzimaju uzorci vaginalnog, cervikalnog, uretralnog brisa(uzorak uzima ginekolog ili urolog). Sve uzorke za mikrobiološko ispitivanje treba uzimati pre antibiotske terapije ili najmanje 12h posle lokalne aplikacije antiseptičkog sredstva. Kontrolni uzorak posle antibiotske terapije treba uzeti posle najmanje 3 dana od završene terapije.

Bris grla se uzima ujutru pre jela i pranja zuba. Ako se bris grla uzima tokom dana vremenski razmak od uzimanja hrane do uzimanja brisa treba da bude dva sata. Bris grla radi mikrobiološke dijagnoze ne treba uzimati ukoliko je pacijent pod antibiotskom terapijom.

Bris nosa treba uzimati pre antibiotske terapije ili 12 h nakon lokalne aplikacije nekog antiseptika.

Perianalni bris se uzima ujutru i pre defekacije. Najmanje 12 h pre uzimanja perianalnog brisa analna regija se ne sme prati, mazati, niti talkirati.

Bris rane treba uzimati pre antibiotske terapije ili najmanje 12 h posle aplikacije antiseptičkog sredstva.

Genitalni brisevi: Žene (cervikalni i vaginalni brisevi): Dan pre uzimanja briseva ne treba imati seksualni odnos i ne smeju biti prisutni tragovi krvi u sekretu. Specifične analize cervikalnog brisa na Chlamydia-u i Mycoplasma-u ne treba raditi u periodu ovulacije. Muškarci (uretralni bris, bris glansa, spermokultura i spermogram): Pre uzimanja uretralnog brisa pacijent ne treba da urinira 1-2 sata.

Spermokultura: Pre davanja uzorka sperme potrebno je da pacijent urinira. Uzorak se uzima u sterilnu posudu i donosi u laboratoriju na analizu u roku od sat vremena.

Spermogram: Pre davanja uzorka na analizu neophodna je apstinencija 3-5 dana. Relevantni rezultati se mogu dobiti ukoliko je uzorak dat u prostorijama prijemne laboratorije.

Sputum za pregled: Pre davanja uzorka ispljuvka pacijent treba da opere zube i dobro ispere usta vodom. Da bi se dobio sekret iz donjih respiratornih puteva treba duboko udahnuti, malo zadržati vazduh i zatim se što dubje i jače iskašljati.

Pregled stolice – koprokultura (bakteriološki pregled stolice) Minimalna količina materijala potrebna za pregled je 2g. Uzima se onaj deo stolice koji sadrži krv, sluz, gnoj. Na preporuku izabranog lekara potrebno je pregledati najmanje 3 uzorka stolice (tri uzorka stolice u periodu od 7 dana) da bi se isključilo ili potvrdilo prisustvo patogenih bakterija.

Pregled stolice na jaja crevnih parazita: Uzorak fecesa veličine manjeg oraha se stavi u kontejner za feces i dobro zatvori. Uzorak fecesa nikako ne sme biti kontaminiran urinom. Analizu treba ponavljati namanje 3 puta u intervalima od 2-3 dana.

Analize sa posebnim rizikom 

Test kojim se može proveriti da li je neko koristio psihoaktivne supstanci rutinski se radi iz urina i spada u grupu skrining testova. Test daje preliminarne rezultate, svaki pozitivan rezultat testa se mora potvrditi dodatnim, preciznijim testom.

Najvažniji preanalitički deo testiranja je uzorkovanje!!!

Uzorak urina se predaje u odgovarajućoj bočici, koja se može nabaviti u laboratoriji ili u apoteci.

Za testiranje se može koristiti bilo koji uzorak uzet u toku dana.

Uzorci urina koji su mutni (sadrže vidljive čestice ili mehuriće) nisu podobni za testiranje.

Preporučuje se da se uzorkovanje vrši u prisustvu pratioca, pod nadzorom, jer mi ne kontrolišemo uzorkovanje.

Pozitivan rezultat najverovatnije govori o prisustvu psihoaktivnih supstanci odnosno njihovih metabolita u urinu.

Negativan rezultat ukazuje na odsustvo psihoaktivnih supstanci u datom uzorku urina. Svaki test ima takozvani prag koncentracije za navedenu vrstu psihoaktivne supstance odnosno njene metabolite.

Ukoliko je koncentracija ispod navedenog praga dobiće se svakako negativan nalaz, što može da ima dvostruko značenje, ili da testirana osoba ne konzumira ispitivanu psihoaktivnu supstancu ili da je prošlo dovoljno vremena od poslednje upotrebe psihoaktivne supstance čime je njena koncentracija svakako niska i samim tim nalaz negativan.