ENDOKRINOLOGIJA je grana medicine koja se bavi poremećajima endokrinog sistema i njegovih specifičnih izlučevina hormona.

Hormoni regulišu gotovo sve telesne funkcije, od reprodukcije, preko rasta i razvoja, do odgovora na stres.

Endokrinološki domen predstavljaju sledeća stanja i bolesti:

• bolesti hipotalamusa
• bolesti hipofize (tumori hipofize,  hiperprolaktinemija, hipersekrecija hormona rasta,  hipopituitarizam i diabetes insipidus)
• bolesti tireoidne (štitaste) žlezde (hipotireoza, hipertireoza, strume, tumori tireoideje i razni  tireoiditisi)
• bolesti paratireoidne žlezde (hipofunkcija paratireoidne žlezde i hiperfunkcija paratireoidne žlezde, odnosno primarni i sekundarni hiperparatireoidizam)
• bolesti nadbubrežne žlezde (hiperfunkcija kore nadbubrežne žlezde, hipofunkcija kore nadbubrežne žlezde i bolesti srži nadbubrežne žlezde, kao što je feohromocitom)
• bolesti polnih žlezdi – gonada (amenoreja, sindrom policističnih jajnika – PCOS, sterilitet, menopauza, hipogonadizam i ginekomastija)
• šećerna bolest – diabetes mellitus (diabetes mellitus tip I, diabetes mellitus tip II, gestacijski dijabetes i drugi specifični oblici dijabetesa)
• patološka uhranjenost (gojaznost, pothranjenost)
• poremećaji metabolizma lipida (hiperlipoproteinemije,povećanje holesterola i triglicerida).
• poremećaj gustine kostiju,osteoporoza,osteopenija.

Sve veća izloženost stresu i savremen, ubrzan način života uzrokuje povećanu učestalost bolesti endokrinog sistema, od kojih najčesće dijabetes i oboljenja štitaste žlezde. –

Dijabetes se danas ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu. To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost, fizička neaktivnost i stres. Ogroman broj pacijenata (oko 50%) ne zna ili nije svestan da boluje od šećerne bolesti, čime se izlaže ozbiljnom riziku ranog razvoja mnogobrojnih komplikacija ove bolesti. —

Bolesti štitaste žlezde su na drugom mestu, odmah iza dijabetesa. Dva najčešća poremećaja su pojačana funkcija, hipertiroidizam i snižen obim funkcije, hipotiroidizam. Promena građe štitaste žlezde, najčešće uvećanje, struma, može biti udruženo sa hiperaktivnošću ali i sa hipoaktivnošću žlezde. Mnoge bolesti štitaste žlezde u početku ne daju subjektivne tegobe. Kasniji tok bolesti može biti podmukao, neprepoznat, sve do razvoja komplikacija. Većina poremećaja u funkciji žlezde, na vreme otkrivene, mogu biti i u potpunosti izlečene. Ultrazvukom se određuje veličina žlezde, promene u građi i vaskulariziciji parenhima i otkrivaju se i procenjuju fokalne ili lokalizovane promene ( nodus- čvor ili cista) . Na osnovu nalaza donosi se odluka o daljem načinu lečenja ili praćenja.

 Hipertireoza je stanje pojačane funkcije štitne žlezde kada dolazi do prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde, koje je realtivno često u žena između 20. i 50. godine života, a u poslednje vreme se sve češće javlja i kod muškaraca.

Simptomi i znaci hipertireoze

Hipertireoza je retko asimptomatska bolest (najčešće kod lakših oblika bolesti). Gotovo po pravilu povećan nivo cirkulišućih tiroidnih hormona odražava se na celom telu kao posledica ubrzanja celokupnog metabolizma, uzrokujući niz znakova i simptoma. Bolesnici se žale na:

• nervozu, nemir i emocionalnu nestabilnost, nemogućnost spavanja, drhtanje;
• preterano znojenje i slabo podnošenje vrućine;
• ubrzan rad i lupanje srca, a moguća je i pojava nepravilnosti rada srca (aritmije);
• krvni pritisak obično umereno povišen;
• stolice su učestale, te obolele osobe, uprkos dobrom ili čak povećanom apetitu, gube na telesnoj težini;
• koža je topla, vlažna i meka, a ponekad se javlja crvenilo dlanova i depigmentacija ograničenih područja kože (vitiligo);
• kosa je tanka, svilenkasta, proređena i često opada, a nokti su krhki, lako pucaju i odvajaju se od ležišta;
• otežano penjanje uz stepenice usled slabosti i gubitka snage u mišićima natkolenice i nadlaktice;
• česte nepravilnosti menstrualnog ciklusa -žene imaju manji broj menstruacija (oligomenorea) ili one u potpunosti izostaju (amenorea);
• kod Basedowljeve bolesti je vrlo čest (iako ne i uvek prisutan) nalaz egzoftalmusa na očima: karakterističan pogled s razmaknutim kapcima, retko treptanje, zaostajanje kapaka pri pogledu prema gore, a oči često suze.

Lecenje hipertireoze ima za cilj da nivo hormona štitne žlezde svede na normalan nivo. Postoje tri načina lečenja hipertiroidoze. Antitiroidni lekovi i radioaktivni jod su najčešći izbor lekara dok se u retkim slučajevima može izvesti operacija štitne žlezde – tiroidektomija.

U našoj poliklinici bićete stručno pregledani od strane najboljih stručnjaka iz oblasti endokrinologije, koji će po potrebi obaviti ultrazvučni pregled štitaste žlezde. Takođe, ukoliko je to neophodno, kod nas možete uraditi hormone štitaste žlezde, kao i kompletnu laboratorijsku dijagnostiku.

Hipotireoza je problem štitne žlezde izazvan nedovoljnim lučenjem njenih hormona. Ovo je takođe veoma često stanje koje pogađa milione ljudi. Kada se oslobodi nedovoljno hormona štitne žlezde metabolizam je usporen sto izaziva sporost telesnih funkcija. Hipotireoza češće pogađa žene preko 60 godina starosti i često ostaje neotkrivena jer se njeni simptomi obično pripisuju drugim stanjima.

Neki od simptoma hipotireoze su:

• Depresija
• Konstantan umor i pospanost
• Suva koža
• Bol u mišićima, usporeni pokreti, slabost
• Nepravilne, produžene menstruacije
• Usporen rad srca
• Zatvor
• Problemi sa pamćenjem i koncentracijom
• Debljanje

  Lečenje hipotireoze se uglavnom svodi na upotrebu lekova koji nadomešćuje količinu L-tiroksina koju naša štitna žlezda više ne proizvodi, čime se obnavlja hormonski balans štitne žlezde.

Bolesti štitne žlezde pogađaju milione ljudi i trend rasta broja obolelih će se nažalost nastaviti i u 21. veku. Ono što svakako možemo učiniti jeste da reagujemo na simptome bolesti štitne žlezde kao i da redovno kontrolišemo lučenje hormona štitne žlezde kod endokrinologa, u saradnji sa svojim lekarom.