Hidžama je medicinska metoda koja spada u domen male hirurgije. Predstavlja metodu lokalnog puštanja krvi.

Izvodi se zarezivanjem kože, sterilnim i jednokratnim instrumentima, kao i vakum sukcijom u određenim regijama.

Hidžamom se eliminiše sadržaj iz potkožnog tkiva .

Smatra se da je krv, koja leži pod kožom, puna toksina i da to može izazvati bol. Oni se na pomenuti način eliminišu iz organizma. Savremene naučne medicinske studije, koje se sprovode u svetu, pokazale su da postoji evidentna razlika u sastavu kapilarne krvi uzete iz prsta (odakle se obično uzima za analizu) i one uzete prilikom hidžame. Laboratorijski nalazi pokazuju tu razliku. Eliminisana masa sadrži 80 – 90% biološkog i hemijskog „otpada“, a samo 10 – 20% krvnih elemenata. Biološke meterije koje moramo eliminisati nastaju kao proizvodi našeg metabolizma, a intenzivnije se stvaraju kao posledica stresa, nekretanja i štetnih životnih navika (nespavanje, pušenje, sedeći način života itd). Hemijske otpadne materije su toksini koje u organizam unosimo hranom, vodom i vazduhom,kao i brojnim lekovima.

Stav savremene medicine o hidžami  je da spada u tzv „regulatorne“ medicinske metode. Regulatorna je nazvana jer deluje na bazični regulatorni sistem u organizmu koji je odgovoran za održavanje homeostaze, odnosno ravnoteže nebrojenih faktora. Stanje balansa, ravnoteže, odnosno homeostaze nazivamo zdravljem.U regulatrorne metode,osim hidžame spadaju: akupunktura, neuralna terapija, hirudoterapija (tretman medicinskim pijavicama), homeopatija,kao i neke druge tradicionalne i novije medicinske metode.

Hidžama tretira sve navedene regulatorne metode,a prvenstveno pomaže zdravom organizmu da očuva ravnotežu odnosno zdravlje,pa se primenjuje preventivno, sa ciljem očuvanja zdravlja kod zdravih osoba.U slučaju kada je došlo do poremećaja zdravlja ili nastanka bolesti, regualtorne metode pomažu bazičnom regulatornom sistemu da ponovo uspostavi ravnotežu i dođe do zdravlja. Tada one deluju kurativno, dakle leče.

Do sada nisu zabeleženi neželjeni efekti niti nus-pojave hidžame.

Hidžama predstavlja lokalno puštanje krvi u terapeutske svrhe. Kao medicinska metoda koristi se u prevenciji nastanka oboljenja, i lečenju nastalih poremećaja. Izvlačenje i eliminacija sadržaja vrši se uz pomoć vakuma. Vakum se svojevremeno pravio uz pomoć životinjskog roga ili kupice. Zbog toga je ova metoda poznata još i kao „metoda roga“. Na različitim jezicima metoda i pribor za izvođenje imaju sledeće nazive: bos. strune, kupice; srp. kupiranje, hrv. barbiranje,lat. cucurbitulae, eng. cups, cupping; franc. ventouses, tal. copette; njem. Schröpfen; ar .

Puštanje krvi je medicinska metoda i spada u domen male hirurgije. Pravljenje rezova na koži zahteva strogu primenu principa asepse i antisepse, kao i korišćenje jednokratnih instrumenata i sterilnog materijala. Adekvatno je može uraditi samo za to edukovana i kvalifikovana osoba, sa određenim sertifikatom. Nestručan rad, ni po svetovnim, niti po verskim zakonima i normama nije dozvoljen !

Kako savremena medicina objašnjava delovanje hidžame? Obzirom da je ljudski organizam kompleksna celina, terapeutsko delovanje hidžame se odvija na mnogim nivoima i na različite načine. Već tokom postavljanja vakuma i pravljenja zareza na koži dolazi do prve nespecifične reakcije organizma kojom se aktiviraju autonomne funkcije i sistemi: humoralni, imuni, cirkulatorni, nervni i hormonalni sistem – odnosno organizam u celini. Od suštinske je važnosti aktivacija bazičnog regulatronog sistema koji povezuje celi organizam u kibernetičku celinu. Prema tome – hidžama spada u tzv „regulatorne“ medicinske metode. Regulatornom je nazvana jer deluje na bazični regulatorni sistem u organizmu koji je odgovoran za održavanje homeostaze, ravnoteže, odnosno zdravlja.

Kakvo je uporište hidžame u islamskoj tradiciji? U sunnetu Božijeg Poslanika, s.a.v.s., hidžama se navodi kao deo društvene prakse i običaja Arapa toga vremena;
U verodostojnim hadisima se navodi da su meleci naredili Verovesniku, s.a.v.s., da čini hidžamu, ali u tim hadisima nema konkretnih pojašnjenja koje se bolesti njome leče, kako se ona vrši, u koje vreme i u kojoj starosnoj dobi;
Očito je da se Božiji Poslanik, s.a.v.s., pohvalno izražavao o vrednosti hidžame i da ju je koristio za lečenje različitih vrsta oboljenja;
Nema verodostojnih hadisa koji precizno govore o danu u sedmici u kojem je pohvalno činiti hidžamu.
Jedina preporuka koja se navodi jeste da se ona preventivno čini 17., 19. i 21. u mesecu po lunarnom kalendaru;
U nekoliko sasvim verodostojnih hadisa govori se o delovima tela na kojima se čini hidžama: vratnim žilama, između plećki, temenu glave,stopalu, kukovima i sl.
Tako se u hadisima spominje da se njome mogu lečiti bolesti krvnog sistema, glavobolja i migrena, da preventivno deluje protiv ludila, padavice, pomaže zarastanju rana i raznih povreda, smanjuje povišeni krvni pritisak, pojačava memoriju, odnosno aktivira ljudski organizam u celini.

Poslanik s.a.v.s. je sa Miradža ljudima doneo dvoje : namaz i hidžamu.

Koliki je značaj namaza za dušu, toliki je značaj hidžame za telo.

Prenosi Et-Tirmizi u Sunenu od Ibn Mes’uda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., kazivao da je, u noći kada se desio Isra i Mi’radž, ne bi naišao na skupinu meleka a da mu oni nisu rekli da naredi svome Ummetu hidžamu!

Prenosi Muslim u svome Sahihu od Enesa ibn Malika da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Najbolje čime se lečite je hidžama. Hidžama je najuspešniji lek!“

Prenosi El-Buhari u svome Sahihu, s nekoliko predajnih lanaca, da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., uradio hidžamu u ihramu a uz to je i postio.

Prenosi Ebu Davud u Sunenu od Ebu Hurejre da je Allahov Poslanik, s.v.v.s. rekao: „Ko uradi hidžamu 17., 19. ili 21. dana u (hidžretskom) mesecu – to će mu biti lek za svaku bolest.“

Gde se sve kroz istoriju javlja metoda lokalnog puštanja krvi? Istoričar medicine dr Henry Sigerist obazire se na činjenicu da se lokalno puštanje krvi javljalo od postanka čoveka i to u svim kulturama: drevnoj Kini, Indiji, Japanu, Sjevernoj i Južnoj Americi, Egiptu, antičkoj Grčkoj i Rimu, Persiji itd. „Niti jedna civilizacija ne može se pohvaliti da je ova metoda od nje potekla. Obzirom da je puštanje krvi kao metoda lečenja bila univerzalno prisutna u svim civilizacijama i kulturama tokom ljudskog postojanja, ona je morala biti izvedena iz instiktivnih radnji. Na brzi i nagli razvoj ove metode verovatno je uticalo posmatranje njenih povoljnih efekata“.
Hidžama u hrišćanskoj tradiciji južnoslovenskih prostora. Koliko je hidžama bil zastupljena u tradicionalnoj medicini i kulturama južnoslavenskih prostora ?
Dugo vremene se hidžama koristila kao terapeutska metoda u našim prostorima. Iako je izvorno vezana za Sunet Poslanika Muhameda a.s. nije korišćena isključivo u muslimanskoj tradiciji.
U knjizi „Kućevni lekar ili Najvažnija uputstva za negovanje zdravlja i lečenje sviju bolesti“ koje je kako navodi „Prema prilikama u kojima Srpski narod živi i po najnovijim medicinskim delima i svome višegodišnjem iskustvu sastavio Dr N. Sremac praktični lekar, spominju se kupice. „Kupice se meću suhe i krvave. Ako se krvave meću, time se vadi krv iz tela, i onda se ovako čini: Uzme se izvestan broj malih čašica, koje se kupice zovu, čak se malo na plamenu ugreju i za tim brzo metnu na kožu. Pod tom čašom ispupči se koža i napuni krvi, što se po njenom crvenilu poznaje. Kad je kupica neko vreme stojala na koži, valja je skinuti, pak onda izbosti izbadačem ta mesta. Izbadač je četvorougolno metalno oruđe, u kom se nalaze mnogo nožića, pak kad se za tetivo povuče, nožići ispadnu. Kad se to mesto izbode s izbadačem, valja opet kupice ugrejati pa metnuti na ta izbodena mesta, da krv napolje vuku. Kad prestane ići krv može se još jedan put na tom mestu izbosti koža sa izbadačem, ali izbadač tako okrenuti, da nožići ne seku u onom istom pravcu, kao prvi put, već po preko, da je prvi ubodac drugim ubodcem prekršten. Nožiće na izbadaču valja posle toga dobro očistiti i u salo zaseći jedared. Suve se kupice zovu onda, kad se metnu na kožu samo kupice, a koža se ne iseče sa izbadačem. Suve kupice draže kožu, a time odvode draž iz unutrašnjih udova. U svakom mestu treba ili berberin ili babica da zna mećati kupice, da bi se u slučaju nužde brzo upotrebiti mogle.“
U katoličkom vjersko-kulturnom krugu poznata sv. Hildegarda/njem Hildegard von Bingen; Lat: Hildegardis Bingensis, (1098 – 1179)/ pisala je djela iz oblasti teologije, botanike i medicine. Čišcenje »tjelesnih sokova« vrlo je važna tema kod Hildegarde iz Bingena. Danas se to naziva »detoksikacijom« ili »odvodjenjem otpadnih tvari i otrova« koji su se nataložili u krvi i u vezivnome tkivu. Osim terapije postom i velikoga broja recepata s ljekovitim travama koji podupiru ove procese čišćenja organizma, Hildegarda navodi tri metode koje su opisane kao »postupci odvođenja tekućina«. To su puštanje krvi, barbiranje i kupke i komprese. Barbiranje je ono što zovemo hidžama, kupice i sl. Naziv dolazi od berbera koji su ga izvodili. „Barbiranje je u svako doba dobro i korisno kako bi se u čovjeku smanjile štetne tekućine i sluzavi sokovi“, navodi Sv, Hildegarda. Barbiranje se obavlja s pomoću specijalnih čaša za barbiranje, a to su staklene kugle koje se nanose na određene dijelove tijela – već prema tegobama. Kugle se pune toplim zrakom. Kada se zrak ohladi, nastaje vakuum i čaša se pričvrsti za kožu. Na taj se način kroz pore na koži isisavaju otrovne i otpadne tvari. Osim te metode »suhog barbiranja«, postoji i »vlažno barbiranje« koje se danas, međutim, gotovo uopće ne provodi. Hildegarda preporućuje barbiranje kod velikog broja tegoba.
Lokalno puštanje krvi od praistorije do danas. Terapeutska upotreba krvarenja je bila tako uobičajena u svim kulturama tokom istorije da je veoma teško pripisati samo jednoj kulturi i podneblju zasluge za njeno otkriće i početak upotrebe
Egipat-U Eberievom Papirusu je navedeno puštanje krvi kod starih Egipćana.On sadrži 110 stranica i najduži je egipatski medicinski papirus. Datira iz devete godine vladavine Amenhotepaa I (oko 1534. godine p.n.e.) , dok jedan odjeljak papirusa sugeriše na njegovo mnogo ranije poreklo.
Indija-Indijska aurivedska medicina predstavlja jedan od najranije poznatih medicinskih sistema. Puštanje krvi se javlja i u ovom medicinskom sistemu, mada podaci o starosti ove metode lečenja nedostaju.
Amerika-Među severnoameričkim indijancima isisavanje krvi je glavni metod tretmana. Uglavnom se to postizalo direktno prislanjanjem usta vrača – terapeuta na deo tela pacijenta, način koji je refleksnu radnju samotretmana, podigao na nivo lečenja od strane terapeuta. Posebni metod ekstrakcije krvi je praktikovan od strane plemena Arapaho i Čoktav indijanaca gde vrač nije prislanjao svoja usta direktno na kožu pacijenta, već je isisavanje vršio pomoću roga, kao što se radilo u istočnoazijskim i afričkim kulturama (hidžama).
Kina i Japan-U Kini se “metoda roga“ odnosno tratmana vakumom (hidžama) spominje u spisu Wu Shi Er Bing Fang tekstu iz nekropole Mawang Dui koji datira iz 168 g. p.n.e. Sistematska upotreba ove metode počinje tek oko 300. godine n.e. Kineska medicina, navodi GUAN SHA i GUAN FA kao metodu isisavanja (hidžama). Pod direktnim uticajem kineske tradicionalne medicine razvija se medicina Japana, takođe bazirana na taoističkom konceptu. U njenom okviru Kyugyoky Ryoho – terapija isisavanjem krvi (hidžama) nalazi svoje mesto u tretmanu. Razlikuju se: Shiraku – puštanje krvi i Kyukaku – suvo isisavanje.
Hipokrat i Galen-Puštanje krvi je bilo u upotrebi još u vreme Hippocratesa (460 – 377 pne), a bilo je pojačano idejama Galena (129- 210 ne). Grci su mislili da vene sadrže krv, a arterije vazduh – “pneuma”.
Ibn Sina-Ebu Ali al-Husejn Ibn Sina (lat. Avicena; 980-1037 g.) je sabrao medicinsku nauku svog doba u jedno enciklopedijsko delo koje je nazvao Kanun fi al-Tibb. Kanun je bio zvanični medicinski udžbenik u srednjem veku u Evropi. On navodi osnovne indikacije za puštanje krvi (hidžama) : Kada je krv toliko preobilna da bolest treba da se razvije i pojavi. Kada je oboljenje već prisutno. Kontraindikacije: Puštanje krvi se ne izvodi pre 14-te niti nakon 70-te godine života, niti kod izrazito mršavih osoba. On navodi: “Cilj u oba slučaja je otkloniti višak krvi, otkloniti nezdravu krv ili oboje. Primer prvoga slučaja je početni išijas, giht, ili opasnost od iskašljavanja krvi iz puknutoga krvnog suda u razređenjima pluća, kada višak krvi čini krvne sudove podložnim krvarenju”. Odgovarajuće vreme za puštanje krvi prema IBN-SINAU je “Pre podneva ako je procedura elektivna, kada je probava završena i kada su creva prazna. Ako je procedura hitna, urgentna, može se uraditi u bilo koje doba ”.
Srednji vijek-U ranom srednjem veku vršili su venesekciju većinom redovnici. Kad je papa Bonifacije VIII zabranio (god. 1300) sveštenicima i redovnicima puštanje krvi, počeli su se tim poslom baviti brijači-berberi, koji su ujedno bili balneatori, pa su u kupeljima puštali krv iz žila, stavljali kupice (hidžama) i pijavice, ponekada po lekarskoj indikaciji, ali i obično nekritično i bez ikakve medicinske indikacije
U kasnijem srednjem veku prelazi na Zapadu venesekcija opet pomalo iz ruku brijača u ruke lekara. Salernski lekari veliki su pristalice venesekcije i stavljanja kupica (hidžama). U srednjevekovnoj literaturi mnogo se govori o puštanju krvi, ali uglavnom nekritično i pod uticajem astroloških i drugih spekulativnih shvatanja onoga vremena. Lekari u XVI veku nastoje odrediti racionalne indikacije. Pristaše venesekcije su Paracelzus, Pare koji se osim toga služi pijavicama i kupicama (hidžama), pa i Vesal koji je 1539. godine objavio poseban spis o puštanju krvi. U to vreme se vode mnoge diskusije o mestu vađenja krvi i o količini krvi koju treba pustiti.
Novo doba-Lečenje suvim kupicama rehabilitovano je početkom ovog veka. Berlinski hirurg A. Bier uveo je 1903. terapiju hiperemijom, pa je kupice (hidžama) ponovo uveo u naučnu medicinu.

Indikacije
Oboljenja koja se tretiraju hidžamom po organskim sistemima
Spisak oboljenja prema 10. Međunarodnoj klasifikaciji oboljenja i povreda (MKB) koja se tretiraju hidžamom.

• Digestivni trakt –stomačne kolike, hemoroidi, gastritis i bol u želucu, čir želuca i dvanaestopalačnog creva, debelo crevo, tvrda stolica, proliv, jetra i žuč
• Kardio-vaskularni sistem – srce i krvni sudovi, poboljšanje cirkulacije krvotoka, povišen krvni pritisak, suženje krvnih sudova i ateroskleroza, bolesti srca, proširene vene, elefantijaza
• Koža, čirevi na nogama i butinama, svrab, kožne bolesti,
• Urogenitalni sistem i polni hormoni, bolesti prostate, seksualna slabost muškarca, proširene vene testisa, bubrežne bolesti,noćno mokrenje. Ginekologija, ženske bolesti, sterilitet, seksualna slabost kod žena, krvarenje nepoznate etiologije, menopauza, problemi ciklusa kod mladih žena, bolovi nakon operacije materice, kolike i jaki bolovi tokom ciklusa.
• Endokrinologija izuzev polnih hormona, dijabetes – šećerna bolest, oboljenja štitne žlezde, hormonalni disbalans
• Sistemske infekcije i oboljenja, bolesti reumatizma, giht, reumatoidni artritis, bol svih zglobova, malih i velikih, oslabljen imunitet, alergije na hranu
• Koštano-mišićni sistem, tegobe kolena, išijas i lumboišijalgija, bolovi u leđima, bol u vratu i u ramenu, grčevi mišića, ostala bolna mesta na telu,
• Nervni sistem, hemiplegija, kvadriplegija, glavobolja, migrena, upala V i VII kranijalnog nerva (neuralgija trigeminusa i pareza facijalisa), trnjenje nogu, konvulzuije i epi napad, pojačanje , koncentracije, poboljšanje pamćenja, nervoza i razdražljivost, depresija, nesanica, PTSD, teškoće govora,
• Očnategobe očiju, oboljenja retine, slabljenje vida, glaukom, upala oka, suzenje, alergije oka
• ORL  oboljenja krajnika i grla, oboljenja usana i zuba, sinusitis i rinitis, oboljenje srednjeg uva, slabljenje sluha, zujanje u ušima
• Respiratorni sistem,  bolesti pluća, hronični kašalj
• Razno, alergije, alkoholizam, bolesti zavisnosti, debljanje, mršavljenje, bezvoljnost malaksalost, odvikavanje od pušenja, previše spavanja, sindrom hroničnog umora, neurodermitis

Izvođenje tretmana

Priprema pacijenta za tretman je vrlo je jednostavna i ne zahteva posebne mere.
Neposredno pre tremana pacijent ne treba konzumirati hranu. Zadnji obrok, koji može biti obilan i raznovrstan, treba da bude 4 sata pred tretman hidžamom. I pored toga što nije određena posebna vrsta hrane koju treba uzimati, najbolje je pojesti uobičajeni dnevni obrok, s tim što bi trebalo izbegavati tešku hranu odnosno onu koja se dugo vari. Naime, nakon obroka krv odlazi u creva radi prihvatanja hranjivih materija koje se oslobađaju iz razgrađene hrane u toku procesa varenja. Time ostali delovi organizma,posebno periferija bivaju relativno slabije snabdeveni krvlju.U međuvremenu dozvoljeno je unositi tečnost( voda, sok, čaj, kafa) i to prema potrebama i želji pojedinca

Kroz istoriju su različite posudice korišćene za pravljene vakuma. Prvo su to bili životinjski rogovi čiji se širi kraj prislanjao direktno na kožu, dok se vakum pravio ustima terapeuta na užem kraju. Kasnije su posudice pravljene od keramike, potom stakla. Vakum se pravio tako što se unutar posudice zagrevao zrak, komadom zapaljene tkanine, papira, tufera gaze i sl. Obzirom da je zagrejan zrak ređi, njegovim hlađenjem se dobijao vakum fenomen. Sada su u upotrebi plastične kupice tj posudice koje imaju na svom vrhu ventil koji u jednom smeru propušta vazduh koji se izvlači posebnim „pištoljem“. Nakon što se izvuče dovoljna količina vazduha, ventil ne dozvoljava njegovo vraćanje i u kupici ostaje vakum. Prednost ovakvog pribora je što se može brzo i lako napraviti vakum, može se regulisati njegova jačina bez skidanja posudica tokom tretmana i na kraju, mada ne manje važna je i činjenica da se ne radi sa vatrom, što kod nekih pacijenata stvara dodatni strah. Plastične kupice moraju biti jednokratne, a predhodno se mogu sterilisati u posebnim sterilizatorima za plastiku. Dostupne su u različitim veličinama. Veličina kupice se određuje prema veličini regije koju treba da pokriju i vakumiziraju, što zavisi od anatomske lokalizacije i konstitucije samog pacijenta.

IZVOĐENJE TRETMANA

Uobičajene regije na kojima se izvodi hidžama nalaze se na gornjem delu leđa. Stoga je neophodno da pacijent skine gornji deo odeće. Otkrivanje samo neophodnog područja uz istovremeno prekrivanje drugih delova tela omogućava da se pacijenti osećaju prijatno.

Iako se hidžama može izvoditi u sedećem položaju najbolje je izvoditi u ležećem položaju. Obzirom da se hidžama izvodi na vratu i leđima, za pacijenta je najbolje da legne na stomak.

Posude za hidžamu – kupice se pod vakumom postave na za to određena mesta. Nakon što odstoje 5 –15 minuta, one se skidaju, a koža očisti povidonom. Zatim se na području gde su postavljene kupice, naprave plitke ogrebotine površnog sloja kože. Kupice se ponovo apliciraju pod vakumom.

Postoje individualne razlike u trajanju celokupnog tretmana, a one zavise od stanja organizma. Za hidžamu treba odvojiti između 45 i 90 minuta.

Za razliku od lekova, kod hidžame nisu zabeleženi neželjeni efekti i nus pojave.