Senilna degeneracija žute mrlje (makule)

zm

Makula – žuta mrlja je centralni deo retine (mrežnjače), koji se još naziva i centar jasnog vida. U makuli –žutoj mrlji najveća je koncentracija receptora za boje i oblike i upravo se u tom delu retine stvara precizna slika oblika i boja, kada gledamo predmete u daljini i u blizini.

Svi poremećaji ovog dela mrežnjače dovode do poremećaja centralnog vida kao što su: nejasan vid na daljinu i na blizinu, iskrivljene slike predmeta, problem sa čitanjem (slova su iskrivljena ili nedostaju), slabiji osećaj za boje i kontraste. Uzroci bolesti, kao i mogućnosti lečenja su različiti u zavisnosti odtipa oboljenja.

Senilna degeneracija makule je oboljenje makule koje je vezano za stariju populaciju i predstavlja jedan od vodećih uzroka slepila kod osoba starijih od 65 godina. Vezano je za degenerativne procese u organizmu povezane sa starenjem, pre svega za oslabljenu cirkulaciju u celom telu pa i u oku. U tkiva dospeva manja količina kiseonika i hranljivih materija, zbog čega vremenom dolazi do raznih poremećaja i oštećenja. U oku je makula posebno osetljiva na poremećaje cirkulacije i sklona je oštećenjima.

Simptomi i znaci staračke degeneracije makule

U početku se jako teško primećuju, jer obično ne utiču na vid i asimetrični su.Tek kada se zatvori jedno, pa drugo oko, mogu se primetiti razlike u jasnoći vida između oba oka. Na rutinskom oftalmološkom pregledu, obično zbog propisivanja naočara , oftalmolog može primetiti rane promene u makuli, čime se stvara mogućnost da se reaguje na vreme i prevenira teže oštećenje oka.

 

Postoje dve forme staračke degeneracije makule : SUVA i VLAŽNA forma.

U slučaju razvoja suve (neeksudativne) forme degeneracije makule dolazi do akumulacije celularnog depozita zvanog druze, koje se nakupljaju ispod retine i odižu je od zadnjeg pola oka. Ova forma napreduje sporo i gubitak oštrine vida je postepen.

Teža forma staračke degeneracije makule, vlažna (eksudativna) karakteriše se urastanjem krvnih sudova ispod retine (odnosno žute mrlje), takođe dovodeći do njenog odignuća. Gubitak vida je brz i dramatičan.

Rana faza bolesti može trajati različito dugo, često godinama, dok se nekada napredovanje dešava jako brzo, a manifestuje se znacima pogoršanja.

Simptomi i dijagnoza senilne degeneracije žute mrlje (makule)

Senilna degeneracija žute mrlje obično dovodi do postepenog gubitka vida. U manjem broju slučaja gubitak vida može da nastane naglo. Rani simptomi gubitka vida kod senilne degeneracije žute mrlje uključuju pad vida, deformaciju posmatranih objekata I otežano čitanje.

Oftalmolozi često pregledom očnog dna mogu da utvrde postojanje ranih znaka degeneracije makule I pre pojave bilo kakvih simtpoma.

Dijagnoza degeneracije žute mrlje se potvrđuje OCT snimanjem, to jest laserskim snimanjem žute mrlje. To je najpreciznija metoda za dijagnozu bolesti žute mrlje I nezamenljiva metoda za praćenje učinka terapije.

Koji su faktori rizika?

  • Starenje – studije pokazuju da 10% populacije između 66. i 74. godine života ima znake bolesti u različitim stadijumima
  • Porodična istorija, skoro polovina pacijenata koja ima bliske rođake kod kojih je manifestovana bolest, tokom vremena i sami će je dobiti
  • Povećana izloženost ultraljubičastom zračenju (sunčevoj svetlosti)
  • Druze žute mrlje
  • Povišeni krvni pritisak (arterijska hipertenzija)
  • Povišeni holesterol i trigliceridi
  • Visok unos masti i nepravilna ishrana
  • Oksidativni stres
  • Pripadnost beloj rasi
  • Pušenje cigareta

Prisustvo ove bolesti na jednom oku predstavlja rizik za nastanak istih promena na drugom oku u narednih 5 godina.

 

Terapija senilne degeneracije žute mrlje (makule)

Terapijski pristup u lečenju senilne degeneracije žute mrlje zavisi od forme bolesti, odnosno da li se radi o suvom ili vlažnom obliku bolesti.

Smatra se da je bitan faktor u nastanku oštećenja kod suve forme senilne degeneracije žute mrlje posledica oksidativnog stresa nastalog dejstvom slobodnih radikala. Zbog toga se i terapija bazira na unosu antioksidansa koji će usporiti napredovanje bolesti i prelazak u težu,vlažnu formu degeneracije.

Preporučen je unos vitamina i antiokisadanta, pre svega vitamina C, vitamina E, cink oskida i beta karotena. Pacijentima se prepisuju gotovi preparati koji sadrže ove supstance.

Kod postojanja teže vlažne forme senilne degenaracije žute mrlje terapijski pristup je agresivniji i zasniva se na ubrizgavanju lekova kao što je Avastin direktno u staklasto telo.

Kao što je već rečeno oštećenja kod vlažne forme bolesti su posledica oslobađanja VEGF faktora rasta koji dovodi do formiranja novih krvnih sudova koji dovode do krvarenja, formiranja ožiljaka i značajnog pada vida.Avastin je antitelo na VEGF faktor rasta, koji se po ubrizgavanju u oko vezuje za VEGF faktor rasta, blokira njegovo dejstvo i sprečava nastanak novih krvnih sudova kao i delimično povlačenje već formiranih.

Avastin se pacijentima kod kojih je to indikovano daje u tri mesečne doze (prva tri meseca po jedna injekcija mesečno), a zatim se mogu davati i dodatne doze ukoliko se na kontrolnim pregledima pokaže potreba za tim.

Avastin se pacijentima daje u ambulantnim uslovima i pacijent po dobijanju injekcije ide kući.