Kratkovidost ili miopija

kratkovidost

Kratkovidost ili miopija je refraktivna mana oka kod koje se predmeti u blizini vide jasno, dok udaljeni objekti se vide mutno. Ovaj poremećaj se javlja ako je očna jabučica suviše dugačka ili je rožnjača više zakrivljena od normalne, standardne zakrivljenosti. Kao posledica toga, svetlost koja ulazi u oko se nepravilno prelama i zraci se seku ispred mrežnjače prouzrokujući zamagljen vid na daljinu.

Kratkovidost je veoma često stanje oka i zahvata veliki broj ljudi. Nastaje u detinjstvu i može da se pogoršava godinama sve dok raste organizam, odnosno dok se ne završi rast oka. Neka istraživanja podržavaju teoriju da je ovaj poremećaj nasledan.

Kratkovidost se razvija postepeno ili naglo, često se pogoršava tokom detinjstva i adolescencije. Generalno, miopija se prvo javlja kod dece školskog uzrasta. Oči nastavljaju da rastu tokom detinjstva, tako da kratkovidost obično napreduje do 20. godine starosti.

Osnovni uzrok kratkovidosti je suviše dugačka očna jabučica. Zanimljiva činjenica je da povećanje dužine oka za 1mm povećava kratkovidost za -3D (dioptrija). Tačan uzrok kratkovidosti je nepoznat, ali iskustvo pokazuje da je nasledan poremećaj.

Ako je bar jedan od roditelja kratkovid, postoji povećana verovatnoća da će deca biti kratkovida.

Noćna kratkovidost – neki ljudi mogu da primete da tokom noći slabije vide na daljinu. Kod njih dolazi do preteranog širenja zenica koja omogućava da više periferne svetlosti uđe u oko koja ne može da se fokusira.

Lažna kratkovidost – posle dugotrajnog rada na blizinu može doći do nemogućnosti fokusiranja predmeta u daljini. Ovi simptommi su kratkotrajni i ubrzo dolazi do obnavljanja vida. Konstantni rad na blizu može dovesti do nastanka permanentne kratkovidosti.

Miopija kod katarakte i dijabetesa – osobe koje imaju neregulisanu šećernu bolest mogu osetiti promene u vidu na blizinu kako im se menja koncntracija šećera u krvi. Takođe neke vrste katarakte su praćene i razvojom miopije.

Kratkovidost ili miopija je refraktivna mana oka kod koje se predmeti u blizini vide jasno, dok udaljeni objekti se vide mutno. Ovaj poremećaj se javlja ako je očna jabučica suviše dugačka ili je rožnjača više zakrivljena od normalne, standardne zakrivljenosti. Kao posledica toga, svetlost koja ulazi u oko se nepravilno prelama i zraci se seku ispred mrežnjače prouzrokujući zamagljen vid na daljinu.

Kratkovidost je veoma često stanje oka i zahvata veliki broj ljudi. Nastaje u detinjstvu i može da se pogoršava godinama sve dok raste organizam, odnosno dok se ne završi rast oka. Neka istraživanja podržavaju teoriju da je ovaj poremećaj nasledan.

Kratkovidost se razvija postepeno ili naglo, često se pogoršava tokom detinjstva i adolescencije. Generalno, miopija se prvo javlja kod dece školskog uzrasta. Oči nastavljaju da rastu tokom detinjstva, tako da kratkovidost obično napreduje do 20. godine starosti.

Osnovni uzrok kratkovidosti je suviše dugačka očna jabučica. Zanimljiva činjenica je da povećanje dužine oka za 1mm povećava kratkovidost za -3D (dioptrija). Tačan uzrok kratkovidosti je nepoznat, ali iskustvo pokazuje da je nasledan poremećaj.

Ako je bar jedan od roditelja kratkovid, postoji povećana verovatnoća da će deca biti kratkovida.

Noćna kratkovidost – neki ljudi mogu da primete da tokom noći slabije vide na daljinu. Kod njih dolazi do preteranog širenja zenica koja omogućava da više periferne svetlosti uđe u oko koja ne može da se fokusira.

Lažna kratkovidost – posle dugotrajnog rada na blizinu može doći do nemogućnosti fokusiranja predmeta u daljini. Ovi simptommi su kratkotrajni i ubrzo dolazi do obnavljanja vida. Konstantni rad na blizu može dovesti do nastanka permanentne kratkovidosti.

Miopija kod katarakte i dijabetesa – osobe koje imaju neregulisanu šećernu bolest mogu osetiti promene u vidu na blizinu kako im se menja koncntracija šećera u krvi. Takođe neke vrste katarakte su praćene i razvojom miopije.