Kolonoskopija

KOLONOSKOPIJA predstavlja dijagnostičku proceduru kojom se pomoću dugog, fleksibilnog, cevastog optičkog instrumenta (kolonoskopa) pregleda unutrašnjosti debelog creva u njegovoj celokupnoj dužini. Ova metoda se primenjuje u slučajevima kada postoje rani znaci karcinoma, polipi, zapaljenje, čir ili krvarenje unutar debelog creva. Kolonoskopija se smatra i metodom izbora u skriningu, tj. preventivnoj dijagnostici, karcinoma debelog creva, četvrtog po učestalosti i kod žena i kod mučkarca. I muškarci i žene bi nakon pedesete godine života trebalo da obavljaju kolonoskopski pregled na svakih 10 godina.

Kolonoskopija zahteva prethodnu pripremu koja se najčešće sprovodi dan pred pregled (po potrebi i duže), a sastoji se u korišćenju odredjenih lekova koja omogućavaju čišćenje creva i sprovodjenja dijete.  Dobro sprovedena priprema omogućava bolju dijagnostiku i daje veći kvalitet samom pregledu. Kolonoskopija se izvodi u ležećem položaju. Pacijentu, koji je prethodno pripremljen za pregled, se kroz čmar plasira savitljivi, tanak instrument koji na vrhu ima kameru sa uvećanjem koja omogućava precizno otkivanje eventualnih promena. Tokom pregleda se u crevo ubacije vazduh koji omogućava lakše plasiranje instrumenta.  Ukoliko se uoči patološki nalaz /polip, tumorska promena/ u istom aktu se uzima isečak tkiva za histopatološku analizu koja će nam dati podatak o tipu vidjene promene i da li je reč o benignoj ili malignoj promeni. U slučaju da je reč o malim polipima oni mogu biti odstranjeni tokom kolonoskopije. Za otklanjanje većih polipa, to je potrebno raditi u bolničkim uslovima zbog smanjenja rizika po pacijenta.

Pregled nije bolan, ali je neprijatan. Može se raditi u uslovima kratkotrajne anestezije, a o tome odlučuje pacijent uz potrebnu saglasnost anesteziologa.

Kolonoskopija se radi u situacijama kada pacijenti imaju tegobe /krv u stolici, smenjivanje zatvora i proliva, lažne pozive ili sužene stolice, bolova u trbuhu, u okviru ispitivanja anemije, ali i kod pacijenata koji nemaju tegobe, ali imaju rodjake koji su lečeni zbog  karcinoma kolona.

Grupa pacijenata izmedju 50-74god predstavlja populaciju kod koje se preventivno radi ispitivanje digestivnog traktra, jer se smatra da je faktor godina vrlo bitan u nastanku bolesti debelog creva.

Faktori rizika usled kojih obavezno treba raditi kolonoskopiju:

  • porodična istorija karcinoma debelog creva ili adenomatoznih polipa kod srodnika u prvom kolenu srodstva pre 60-e   godine ili kod dva srodnika u prvom kolenu u bilo kojoj životnoj dobi,
    • porodica sa naslednim sinndromima kolorektalnog kancera, kao što su adenomatozni polipi,
    • lična istorija karcinoma debelog creva ili adenomatoznih polipa,
    • lična istorija hronične inflamatorne bolesti creva (Kronova bolest).

Priprema za kolonoskopiju

– tri dana iz ishrane izbaciti meso ,voće i povrće – obroke bazirati na kafi, čaju, bistrim sokovima, supama i ugljenim hidratima – dan pre pregleda uzeti lagani ručak u 12h – u 14:00h popiti napitak napravljen od 1 kesice gorke soli rastvorene u 1-2 dcl soka ili vode – popiti 1-2 litra vode,čaja ili laganog soka.Ništa više ne jesti. – u 18:00h ponovo popiti napitak napravljen od 1 kesice gorke soli rastvorene u 1- 2 dcl soka ili vode,potom popiti 2 l vode

– na dan pregleda ne jesti i ne piti ništa ukoliko je pregled u jutarnjim satima – ukoliko je pregled u popodnevnim satima može se ujutru doručkovati suvo pecivo sa vodom ili čajem, bez mleka i mlečnih proizvoda

– na dan pregleda uzeti Vašu redovnu terapiju osim lekova koji mogu produžiti krvarenje (Aspirin, Andol, Cardiopirin, Midol, Plavix, Ticlodix)

kolonoskopija