Keratokonus

Keratokonus

Keratokonus je bolest rožnjače koju karakteriše lokalizovano istanjenje i slabljenje dela rožnjače. Na mestu lokalizovanog istanjenja, rožnjača postaje slabija i vremenom dolazi do njenog postepenog ispupčavanja (protruzije) u vidu konusa, čime se narušava njen pravilan oblik i indukuje nastanak iregularanog astigmatizama.

Uglavnom zahvata oba oka ali obično ne počinje istovremeno. Oboljenje je evolutivno, neizlečivo i opisane su četri faze razvoja bolesti. Zbog keratokonusa niko nije izgubio vid i uvek postoji odgovarajući tretman bolesti.

Uzrok kertatokonusa je nepoznat. Može biti povezan sa alergijom ili genetskom komponentom. Keratokonus se retko javlja pre puberteta. Niko osim lekara koji prati bolest, ne može da predvidi kojim tempom i do kog stadijuma će keratokonus napredovati. Keratokonus ne izaziva slepilo. Sa dostupnim terpapijskim mogućnostima, većina ljudi može da vodi normalan život uprskos keratokonusu.

Simptomi keratokonusa:

Nekada se keratokonus može javiti u blagoj formi  i bez znakova evolucije kada se naziva forme fruste keratoconus. Simptomi keratokonusa su vezani za poremećaj vida.

Prvi stadijum:

U početnoj fazi bolesti prisutan je astigmatizam. U početku, astigmatizam nije nepravilan (iregularan) ali se uglavnom javlja kosi astigmatizam. Takodje,  za ovaj stadijum bolesti karakteristična je česta promena i rast dioptrije. Moguće je osim naočara koristiti i meka kontaktna sočiva za korekciju vida.

Keratokonus najčešće počinje u pubertetu. Nekada se javlja i kasnije, što bi trebalo da bude znak sporije progresije bolesti.

Drugi stadijum:

U drugom stadijumu bolesti astigmatizam već postaje iregularan usled veće i nepravilne zakrivljenosti rožnjače. Tada se vid ne može dobro korigovati naočarima, ali se uz pomoć tvrdih gas- propusnih sočiva postiže normalna vidna oštrina. U ovoj fazi keratokonusa, u zavisnosti od brzine evolucije bolesti, treba pratiti dalji tok i redovno menjati kontaktna sočiva.

Treći stadijum:

Daljim napredovanjem keratokonusa, već počinju da se javljaju strukturne promene u tkivu rožnjače. Usled njene sve izraženije deformacije i istanjenja, dolazi do pojave zamućenja rožnjače. Nošenje kontaktnih sočiva postaje nelagodno i sve je teže odrediti odgovarajuća sočiva i dolazi do smanjenja vida.

Četvrti stadijum:

Ovo je poslednji stadijum evolucije keratokonusa. Otprilike 10-20% pacijenata dođe do ovog stadijuma evolucije. Zamućenja na rožnjači su obično centralna, različite veličine i odgovorna su za značajno smanjenje vida. Rožnjača se deformiše, tako da kontaktno sočivo vrlo često ispada iz oka.

Dijagnostičke procedure koje su neophodne za dijagnostiku i praćenje progresije keratokonusa su, pored standardnog oftalmološkog pregleda, i pregled Oculyzer kornealnim topografom, koji veoma precizno registruje i najmanje promene u zakrivljenju rožnjače i istanjenju stromalnog tkiva.

Pomenute strukturalne promene rožnjače dovode do pojave manifestne distorzije predmeta u vidnom polju, udvajanja slike sa pojavom ‘ghost images’ i uopšteno smanjenjem vidne oštrine obolelog oka.

Kod početnih stadijuma keratokonusa, zadovoljavajuća vidna oštrina se može postići korekcijom naočarima, ali naročito uspešno GP cone kontaktnim sočivima.

Međutim, ukoliko je progresija bolesti evidentna, kao rešenje nameću se hirurški pristupi, i to u formi Intact intrakornealnih prstenova, kornealnog cross-linkinga i keratoplastike kao konačnog rešenja.

Kornealni cross-linking je moderna metoda izbora lečenja keratokonusa početnih i srednjih faza progresije, a zbog svoje minimalne invazivnosti i velike efikasnosti može se preporučiti kao bezbedan i efikasan način ograničavanja progresije keratokonusa i posledičnog pada vidne oštrine.